Prvi uslov za povratak jeste povratak ljudi, domaćina. Drugi uslov je da tajkuni peko države ne otimaju novac iz tog kraja. Ovde spadaju domaće a strane banke koje čist profit izvlače iz Srbije. Obrazloženje: Srbija je nesigurno područje. To je čista laž. Naš novac je kod njih. Oni vedre i oblače kod nas a mi im dopuštamo. Zbog svega ovog, teško da će se išta uraditi.

Savremene privrede se sve više okreću tercijarnom sektoru, a naši akademici još uvek vide našu budućnost u primarnom i sekundarnom sektoru... Možemo mi svi da se vratimo na selo, ali to će dovesti do zabrane korišćenja traktora i kombajna. Tamo gde se za obradu zemlje koriste traktor i kombajn, radna snaga nije potrebna.

Svaka cast ovom profesoru.Zdrava logika,iskustvo I strucnost.
Dinkic je ubedljivo najveca stetocina u istoriji Srbije.Ja sam to jos 2001. znao.Postavili su potpuno neiskusnog asistenta da bude guverner centralne banke.Jedinstven slucaj u svetu.
Djindjic ga je postavio,ja nikada ne bih.

Milentije@to o tercijarnom sektoru je samo delimično tačno. Primarni i sekundarni sektor su bukvar, osnova, temelj, svega. Da bi moglo da se čita i piše, mora prvo da se nauče slova. Tako da kad se razvije jaka industrija, poljoprivreda, i druge delatnosti iz primarnog i sekundarnog sektora, tek se onda, na toj osnovi, može dalje razvijati tercijarni i kvartarni sektor. Ovo posebno važi za male nerazvijene zemlje. Analizirajte, na primer, šta je značio razvoj industrije za Srbiju, ili poljoprivredni kombinati, ili razvoj sela, itd. I ovde, kao i u celoj zemlji, fale ljudski resursi. Prvo, nema ljudi u selima. Drugo, stranke, nvo, politika, napuštene dobre tradicije i seoski moral, seljačka pamet, imaju katastrofalne posledice. DŽaba ono što je Bog dao ako se time ne ume da upravlja. Nažalost, svi vidimo da stavri ne stoje dobro, ali pravih rešenja nema, a više vredi jedno dobro rešenje, nego milion analiza u kojima se dokazuje ono što svi znamo i vidimo. Dela, dela,a ne reči(važi i za mene)

@Dela, ne reči: možda nisam bio dovoljno precizan. Naravno da i ja mislim da mi treba da učestvujemo u poljoprivrednoj i indsutrijskoj proizvodnji, čak u većem obimu nego posle Drugog svetskog rata. Ono što sam ja pokušao da naglasim je da to ne može biti rešenje kojim će se zaposliti milioni, pošto razvoj tehnologije čini potpuno nekonkurentnim one proizvođače koji je zaobilaze. Stočarstvo - DA, ratarstvo - DA, voćarstvo i povrtarstvo - DA, industrija - DA, ali zaposlenih u tim granama biće sve manje, zbog ekspolizije produktivnosti koju donosi primena novih tehnologija. U SAD je broj zaposlenih u poljoprivredi manji od 2%, iako su im prinosi nikad veći. Broj zaposlenih u poljoprivredi u SAD je krajem XIX veka bio blizu 80%. Dakle trendovi su uvek takvi da se broj zaposlenih u prvom i drugom sektoru smanjuje, čak se sad izmišljaju i kvartalni i kvintalni sektor (obrazovanje, menadžment i sl), iako je jasno da to sve spada u tercijarni.

Pirotski kraj bio je poznat po proizvodnji tepiha.
Kao što su to Vranje i Leskovac bili poznati po proizvodnji tekstila. To se zna.
Ali se ne zna jer neće da se zna kako su ti i još neki regioni krajem 19 veka postali centri zanatstva.
Proces koji je u zapadbim zemljama tekao vek ili dva ranije uprošćeno je tekao otvako.

Seljačka porodica bila je sklona uravnoteženju proizvodnje i potrošnje. Po potrebi (nerodna godina ili nešto drugo)radilo se nešto više ili manje.
Idila bi tekla do kraja sveta (dok se sunce ne ugasi)
da se (ne računamo spoljne faktore) nije razvila sila koja je iznutra razbila idilu.
Znatno se uvećao broj stanovnika u Srbiji.
Od sticanja autonomije 1830 pa do 1914 broj stanovnika se više nego učetverostručio. Nešto doseljavanjem ali i prirodni priraštaj išao je i do 21 promil.
To je dovelo do umanjenja poljoprivrednih parcela.
Otvorile se maltuzijanske makaze.
Spas od gladi našao se u vanpoljoprivrednoj delatnosti.

Milentije@što je optimalno za SAD, Francusku, Dansku, itd, nije optimalno, naprotiv, za nerazvijene zemlje trećeg sveta, ili zemlje u tranziciji. Previđanje ove zakonitosti izaziva velike teškoće. Pogotovo ako razvijeni nameću svoj model ekonomskog i svakog drugog razvoja nerazvijenim. U tom smislu globalizacija ima katastrofalne loše posledice po budućnost civilizacije i planete.Svaka zemlja i svaki narod treba da izaberu svoj model, i kao takvi biti deo međunarodnih ekonoimskih i političkih odnosa. Kao kod krojača, šijete odelo prema svojim dimenzijama. Naravn da se s ovim ne slažu oni koji bi da vladaju celim svetom i nametnu novi (sofisticirani)robovlasnički poredak. I to je stara priča koja traje od kad je sveta i veka, menjaju se samo sredstva i tehnike.

Porast produktivnosti kao rezultat tehnoloshkog razvoja u svetu uticu i na nas: Svi se iseljavaju u gradove a mnogi odlaze u tazvijeni svet gde je velika produktivnost I vrhunska tehnologija u svim delatnostima.

Sta smo propustili proteklih decenija? Odovori bi trebalo da se nalaze u napr. doktoratima.

Kada je rec o poljoprivrednom zemljishtu neophodno je njegovo ukrupnjavanje. Posedi su neprihvatljivo mali da bi mogli da indukuju vecu produktivnost.

Propagandne akcije nisu dovoljne.

Predlazem izmene zakona o nasledjivanju poljoprivrednog zemljishta:

Naslednik koji nije registrovan kao poljoprivrednik imao bi pravo samo na materijalnu nadoknadu prema trzishnim cenama zemljishta.Drzava bi ga nudila na tender poljoprivrednim proizvodjacima i tsl.pod uslovom da delatnost obavljaju najmanje 5 godina.